Акција!

Kradljivac leševa

1.100 рсд

Autor: Robert Luis Stivenson, 1850 – 1894
Edicija: Poetika strave, knjiga XXIX
Prevod sa engleskog: Strahinja Mlađenović i Bojan Bosnić
Ilustracije: Ivica Stevanović
Godina izdanja: 2023
Format: 210 x 145mm
Broj strana: 334
Povez: tvrd
Pismo: latinica

COBISS.SR-ID – 108204297
ISBN – 978-86-6039-073-0

Шифра производа: ISBN – 978-86-6039-073-0 Категорија:

Опис

Robert Luis Stivenson je, za svog prekratkog života, stigao da se okuša u skoro svakoj vrsti pisanja: iza sebe je ostavio drame, poeziju, eseje, književne kritike, književnu teoriju, biografije, putopise, reportaže, bajke i kratke priče, romane istorijske, avanturističke, kriminalističke, romane za decu. Dva dela po kojima je do današnjih dana ostao najpoznatiji, kao dve krajsnosti, su roman za decu Ostrvo s blagom (Treasure Island, 1882) i horor novela „Čudni slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda“ („Strange Case of Dr. Jekyll and Mr. Hyde“, 1886). Pred kraj života, skrasio na ostrvu Samoa, gde je kupio imanje bogato vodopadima, strminama, šumarcima i poljanama, i sagradio kuću nazvanu „Vailima“ (danas je u njoj muzej posvećen njemu). Uključen u lokalnu politiku, podržava nezavisnost Samoe od Engleske, piše priče zasnovane na lokalnim legendama i verovanjima. Zahvalan narod ga zove „Tusitala“, što znači „Pripovedač“.

„Kradljivac leševa“ je zasnovan na zloglasnom slučaju Berka i Hera (William Burke, William Hare) koji se odigrao u Edinburgu krajem 1820-ih. U to vreme je univerzitet ovog grada bio jedan od vodećih u Evropi, a naročito medicinski fakultet na njemu, i vladala je velika potražnja za ljudskim leševima za časove anatomije. Pojedini profesori i doktori, kojima su, po zakonu, pripadala tela umrlih zatvorenika i skitnica bez rodbine, nisu mnogo vodili računa o poreklu leševa dobavljenih od sumnjivih tipova nazvanih vaskrsenjaci (eng. „resurrection men“), koji se nisu libili da iskopavaju sveže grobove. Suprotno popularnom mišljenju, Berk i Her nisu iskopali nijedan grob: zaključili su da im je lakše i isplativije da ubijaju skrajnute, samotne osobe čija su tela zatim prodavali za osam do deset funti po primerku (uglavnom su ih davili ili gušili, kako na telu ne bi bilo rana). Za godinu dana lišili su života najmanje petnaest osoba, pretežno žena, a glavna mušterija bio im je doktor Noks (Robert Knox). Uhapšeni su 1828. kada su studenti prepoznali telo slaboumnog mladića, koji je do prethodnog dana bio viđen kako luta ulicama, a zatim i telo prostitutke znamenite po lepoti. Her je postao „svedok saradnik“ i priznao je sve zločine, a Berk je pogubljen 1829. godine, a zatim, u vrhuncu ironije, na njegovom sveže umrtvljenom telu obavljena je i javna autopsija, na otvorenom, pred gomilama radoznale publike koja se naslađivala spektaklom. Njegov kostur i dan-danas je izložen u Anatomskom muzeju Edinburške medicinske škole.

Posebnu vrednost ovog izdanja Stivensonovih priča čini obimni Pogovor dr Dejana Ognjanovića, u kojem ovaj naš najveći poznavalac horora predano i minuciozno analizira najpoznatiju Stivensonovu novelu „Čudni slučaj doktora Džekila i gospodina Hajda“ kao dele koje je (uz Frankenštajna i Drakulu) uobličilo jedan od temeljnih arhetipova horora.

Рецензије

Још нема коментара.

Будите први који ће написати рецензију за „Kradljivac leševa“

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *