Opis
Klajv Barker je oduvek bio posvećen odbrani prava čudovišta – odnosno, onih drugačijih, skrajnutih, progonjenih – da postoje, da se njihov glas čuje i njihovo stanovište razume. Artikulacija čudovišne perspektive temelj je njegove svekolike poetike: u proznom obliku započeta je u pričama sakupljenim u Knjige krvi, a kulminaciju i ultimativni iskaz doživela je u noveli „Pakleno srce“ („Hellbound Heart“, 1986) i u romanu Kabal (Cabal, 1988).
Prostorima ova dva dela paradiraju ogoljena čudovišta, u najširem dijapazonu varijeteta – čudovišni ljudi, čovekolika čudovišta, čudovišta-zveri, čudovišta-demoni. Ona se manifestuju u skučenom, gotski-hororičnom mikrokosmosu jedne stare kuće i u širem, mračno-fantastičnom makrokosmosu jedne zajednice za izopštene. Ovim rasponom mogućnosti ocrtava se luk između čistog horora, s jedne, i čiste fantastike s druge strane, i iscrtava se mapa njihovih tačaka preseka, odnosno zajedničkih teritorija, ali i zasebnih, nedeljivih regiona i njihovih osobenosti. Stoga je sasvim smisleno da se književni izrazi ovog mikrokosmosa i makrokosmosa nađu zajedno, unutar istih korica, kao i da se na ovom mestu istovremeno sagleda poetika čudovišnosti Klajva Barkera, onako kako je u ta dva dela iskristalisana i kanonizovana.
Recenzije
Još nema komentara.